26/11/2016

Kaži fotografijom...

Dugujem vam mnogo rečenica, recenzija, opravdanja i validnih razloga zašto me nema često. I ne mislim da ću moći za još mnogo vremena nadoknaditi nedostatke iz prethodnog perioda. Mjeseci.  Ali, kako sam već rekla, o razlozima ću nekad... 
Možda sad? Šta mislite?

Nisam sigurna šta je ustvari odrastanje. Ali imam utisak da je to momenat kad zanemariš materijalno da bi bio sretan. Ja sam zanemarila materijalno da bih bila sretna. I vjerujte mi, lakše je nego što izgleda. Polahko se vadim iz monotonije unaprijed programiranog dana i ponašanja po defaultu kad to ustvari nisam ja. 
Šta je ustvari odrastanje? Šta je ustvari sreća? Da li se uopće na ova pitanja može dati odgovor koji bi bio prihvatljiv svakom umu planete? Ili svako od nas ima svoju definiciju sreće i odrastanja? 
Ja sam recimo sretna dok čitam, dok pišem. Sretna sam dok ga držim za ruku, cvokoćem od zime i šetam bez nekog posebnog cilja. 

Mogli ste vidjeti da sam prilično aktivna na Instagramu. Smatram da fotografija popunjava izostanak riječi. Sretna sam kada nađem nešto zanimljivo i lijepo. Nešto čije boje upadaju u oko i definišu značenje. 
Izražavam se fotografijom bez iskustva, sa željom i mnogo pozitivne energije. Izražavam se fotografijom da ne prenosim ono kako se osjećam nego šta vidim. Svima se različito u duši budi. A ja svoju olakšam. Meni znači, nekome od vas znači, i onaj oblak iznad Sarajeva, odjednom, i nije tako običan.


Pomalo je razbacano, zar ne? Takve su mi misli u poslednje vrijeme. Zato i slabo pišem. Ali vam obećavam da ću, čim neke planirane promjene napravim, biti mnogo bolja nego do sad. 
Čak će i tipkanje imati smisla... 

Do slijedećeg čitanja... 

Mia

No comments:

Post a Comment